Broglie [bʀɔj], Louis Victor de, francuski fizičar (Dieppe, 15. VIII. 1892 – Pariz, 19. III. 1987). Doktorirao (1924) na Pariškome sveučilištu, gdje je i zaposlen. Radio i u Institutu Henri Poincaré (od 1932). Godine 1923. prvi iznio zamisao da, na razini atoma, čestice tvari, primjerice elektroni, osim čestičnih svojstava imaju i valna svojstva. Na temelju analogije sa svjetlošću postulirao je de Broglievu relaciju: čestici s količinom gibanja p pridružena je valna duljina λ, koja je obrnuto razmjerna količini gibanja p, a koeficijent razmjernosti Planckova konstanta h, dakle, λ = h/p. Ta se veličina naziva de Broglievom valnom duljinom. De Broglieva predodžba omogućila je objašnjenje zašto su u atomu moguća samo neka gibanja elektrona. Albert Einstein prihvatio je tu zamisao, a Erwin Schrödinger postavio je diferencijalnu jednadžbu za valove pridružene česticama, koja je poslije postala osnovna jednadžba gibanja u kvantnoj fizici. Godine 1927. Clinton Joseph Davisson i Lester Halbert Germer dokazali su pokusom da snop elektrona zaista pokazuje ogib svojstven valovima kojih valna duljina odgovara de Broglievoj relaciji. Broglie je 1929. dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Za popularizaciju znanosti dobio je UNESCO-ovu Nagradu Kalinga (1952). Bio je član francuske Akademije znanosti (od 1933), Francuske akademije (od 1944), Nacionalne akademije znanosti SAD-a (od 1948), Royal Society (od 1953), Američke akademije umjetnosti i znanosti (od 1958) i Sovjetske akademije znanosti, danas Ruska akademija znanosti (od 1958). Najvažnija djela: Istraživanja u kvantnoj teoriji (Recherches sur la théorie des quanta, 1924), Valovi i gibanje (Ondes et mouvements, 1926), Valna mehanika (La Mécanique ondulatoire, 1928), Pokušaj kauzalne i nelinearne interpretacije valne mehanike: teorija dvostrukog rješenja (Une tentative d’interprétation causale et non linéaire de la mécanique ondulatoire: la théorie de la double solution, 1956), Kritično proučavanje temelja suvremene interpretacije valne mehanike (Étude critique des bases de l’interprétation actuelle de la mécanique ondulatoire, 1963).
