polarna molekula, molekula kojoj središta pozitivnog i negativnog električnog naboja nisu u istoj točki, odnosno molekula koja ima trajni električni dipolni moment.
Polarnu molekulu obično čine raznovrsni atomi povezani kovalentnim vezama. Kada jedan atom jače privlači zajednički elektronski par nego što ga privlači drugi atom, električni je naboj molekule asimetrično raspodijeljen; dio kojemu je elektronski par bliže relativno je negativno nabijen, a dio kojemu je elektronski par dalje relativno je pozitivno nabijen (→ dipol). U dvoatomnoj molekuli, kao što je npr. klorovodik (HCl), električni dipolni moment molekule jednak je električnom dipolnom momentu veze između atoma vodika i klora. U višeatomnim je molekulama električni dipolni moment vektorski zbroj dipolnih momenata svake pojedine veze u molekuli, tako da u simetričnih molekula, kao što je tetrafluormetan (CF4) ili sumporov heksafluorid (SF6), ne postoji ukupni dipolni moment iako su pojedinačne veze između atoma polarne.
Ako je tvar koju čine polarne molekule u tekućem ili plinovitom agregatnom stanju, polarne se molekule u vanjskom električnom polju postavljaju u takav prostorni položaj da se njihov električni dipolni moment poklapa sa smjerom vanjskog električnog polja. U čvrstim tvarima promjena položaja molekula u električnom polju često nije moguća jer su molekule vezane međumolekularim silama za susjedne molekule. (→ dielektrik; električna polarizacija; polarizacija dielektrika)
