Fangen [fa'ŋən], Ronald, norveški književnik (Kragerø, 29. IV. 1895 – Oslo, 22. V. 1946). Po idejama blizak Dostojevskomu, Th. Mannu i Huxleyju. Afirmaciju je postigao ekspresionističkim dramama: Obećani dan (Den forjəettede dag, 1926), a romanom o životu mladih Neki mladi ljudi (Nogen unge mennesker, 1929), postao je jednim od najčitanijih norveških pisaca. Obuzet je pitanjima morala i odnosa između stvaralačkoga i rušilačkoga. Uz ideje religioznog humanizma stvorio romane kao što su Dvoboj (Duel, 1932), Put jedne žene (En kvinnes vei, 1933) i Čovjek koji je volio pravdu (Mannen som elsket rettferdigheten, 1934). U to doba nastao je njegov najuspjeliji roman Na samom dnu (På bar bunn, 1936). Protiv nacizma napisao je snažan roman Anđeo svjetlosti (En lysets engel, 1945).
