Signoret [sińɔʀε'], Simone (pravo prezime Kaminker), francuska glumica njemačkoga podrijetla (Wiesbaden, 25. III. 1921 – Pariz, 29. XI. 1985). Na filmu debitirala 1942. Senzualna izgleda, jednako je uspješno tumačila romantične junakinje s društvenih margina (često prostitutke) u potrazi za ljubavlju, npr. u filmovima Dédée iz Anversa (Dédée d’Anvers, 1947) Y. Allégreta, Vrtuljak (La Ronde, 1950) M. Ophülsa, Zlatna kaciga (Casque d’or, 1952) J. Beckera, Smrt u vrtu (La Mort en ce jardin, 1956) L. Buñuela, kao i likove opterećene destruktivnim porivima: Thérèse Raquin (1953) M. Carnéa, Demoni (Les Diaboliques, 1955) H.-G. Clouzota. Od kraja 1950-ih tumačila zrele žene u egzistencijalnim krizama, te karakterne uloge različitih profila, npr. u filmovima Put u visoko društvo (Room at the Top, 1959) J. Claytona, za koji je bila nagrađena Oscarom, Brod luđaka (Ship of Fools, 1965) S. Kramera, Vojska u sjeni (L’Armée des ombres, 1969) J.-P. Melvillea, Mačak (Le Chat, 1970) i Udovica Couderc (La Veuve Couderc, 1971) Pierrea Granier-Deferrea, Cijeli je život pred tobom (La Vie devant soi, 1977) Moshea Mizrahija. Veliku je pozornost privukla i memoarima Nostalgija više nije što je bila (La Nostalgie n’est plus ce qu’elle était, 1976), u kojima je osobito plastično opisala ambijente francuske intelektualne ljevice (kojoj je i sama pripadala sa suprugom Y. Montandom), te romanom Zbogom, Volođa (Adieu, Volodia, 1985).
