magnetokemija

magnetokemija (magnet + kemija), grana fizikalne kemije koja se bavi odnosima između magnetizma i kemijske konstitucije. Magnetska svojstva tvari određena su elektronskim ovojem atoma i molekula; tvari s jednako raspoređenim elektronima u ovoju imaju ista magnetska svojstva, premda njihove jezgre mogu biti različite. Svaki elektron u ovoju pokazuje dva magnetska momenta: moment staze (zbog kruženja elektrona oko jezgre) i moment spina (zbog okretanja elektrona oko vlastite osi). U tvarima u kojima elektronski ovoj ima popunjenu konfiguraciju plemenitih plinova, magnetski se momenti međusobno kompenziraju i izvan ovoja ne dolaze do izražaja, tj. tvari su nemagnetične ili (jer se u magnetskom polju inducira slabi moment) dijamagnetične. U željezu se proteže sustav atomskih veza s paralelnim spinom elektrona kroz cijelu rešetku pa je željezo jako feromagnetično. Magnetokemija utvrđuje u pojedinostima ovisnost između magnetskog momenta spojeva i njihove strukture, pa može poslužiti kao dragocjeno pomagalo za određivanje konstitucije organskih i kompleksnih spojeva. Mjerenje interakcija magnetskog polja s nuklearnim spinovima rabi se za analizu spojeva u nuklearnoj magnetskoj rezonanciji (NMR) i elektronskoj paramagnetskoj rezonanciji (EPR). (→ magnetizam)