esteri (njem. Ester, prema Essigäther, tj. Essig: ocat i Äther: eter), organski spojevi koji nastaju reakcijom kiselina i alkohola uz izdvajanje vode (esterifikacija); npr. reakcijom octene kiseline i etanola nastaje etilni ester octene kiseline ili etil-acetat: CH3COOH + C2H5OH → CH3COOC2H5 + H2O, a reakcijom sumporne kiseline i etanola nastaje etilni ester sumporne kiseline ili dietil-sulfat: H2SO4 + 2C2H5OH → (C2H5O)2SO2 + 2H2O. Reakcija suprotna esterifikaciji, pri kojoj se esteri razlažu na kiselinu i alkohol uz primanje vode, naziva se hidroliza estera ili saponifikacija. Esteri su uglavnom hlapljive tekućine ili lako taljive čvrste tvari, netopljive u vodi, topljive u alkoholu i eteru. Mnogi esteri nalaze se u prirodi, npr. u voću; masti su esteri viših masnih kiselina s glicerolom, voskovi su esteri masnih kiselina i visokomolekulskih alkohola. Niži esteri organskih kiselina ugodna su voćna mirisa; npr. izoamil-acetat ima miris po kruškama, butil-butirat po ananasu, etil-formijat po rumu itd. Od estera anorganskih kiselina važni su esteri dušične kiseline, nitrati (polimerni materijali, eksplozivi), sumporne kiseline, sulfati (deterdženti) i fosforne kiseline, fosfati (maziva, omekšivači). Neki se esteri upotrebljavaju kao esencije za voćne sokove i u proizvodnji mirisa, a neki su važni lijekovi (aspirin, metil-salicilat, prokain, benzokain i dr.).
