Wieland [vi:'lant], Heinrich Otto, njemački kemičar (Pforzheim, 4. VI. 1877 – München, 5. VIII. 1957). Doktorirao 1901. u Münchenu, gdje je na Sveučilištu predavao do 1921 (redoviti profesor od 1917; istodobno radio u Institutu cara Wilhelma u Dahlemu kraj Berlina). God. 1921–25. profesor kemije na Sveučilištu u Freiburgu im Breisgau, a zatim ponovno u Münchenu. Postavio je točne kemijske formule nekih dušikovih oksida, predložio formulu za fulminsku kiselinu, pripravio difenildušikov oksid te radikale trifenilmetil i difenildušik. Objasnio je strukturu steroida, istraživao je alkaloide, posebno strihnin, te životinjske otrove (kurare). Ustanovio je teoriju oksidacije u živom tkivu kao proces dehidrogenacije, što je imalo veliko značenje za fiziologiju, biokemiju i medicinu. Istraživao je žučne kiseline i srodne tvari, za što je 1927. bio nagrađen → Nobelovom nagradom za kemiju.