Taglioni (tal. izgovor [taļo:'ni]), Marie, švedsko-talijanska balerina i pedagoginja (Stockholm, 23. IV. 1804 – Marseille, 22. IV. 1884). Najveće ime romantičnoga baleta. Plesnu naobrazbu stekla kod oca Filippa Taglionija i Jean-Françoisa Coulona u Parizu. Prvi put nastupila u Beču (La Réception d’une jeune nymphe à la cour de Terpsichore, 1822) u koreografiji svojega oca, koji je od nje stvorio balerinu novoga romantičnoga stila. Godine 1827. prvi put nastupila u pariškoj Operi s plesnim umetkom u baletu Le Sicilien (koreografija F. Taglioni). Proslavila se ulogom u baletu La Sylphide (Jean-Madeleine Schneitzhoeffer, 1832) te ulogama u baletima Danina (Peter von Lindpaintner, 1826), La Fille du Danube (A. Ch. Adam, 1836), La Gitana (Hermann Schmidt – D. Auber, 1838), L’Ombre (Wilhelm Maurer, 1839), sve u koreografiji svojega oca, s kojim je od 1837. bila angažirana u Sankt Peterburgu. S tim je repertoarom plesala po cijeloj Europi. Na poziv koreografa Julesa Josepha Perrota plesala je u izvedbi Pas de quatre (Cesare Pugni) s najpoznatijim balerinama onoga doba Carlottom Grisi, Fanny Cerrito i Lucile Grahn 1845. u londonskom Her Majesty’s Theatre, gdje je 1847. imala i oproštajnu predstavu Jugement de Pâris (C. Pugni, koreografija J. J. Perrot). Pedagoški rad nastavila je u pariškoj Operi, a poslije je u Londonu davala satove plesa. Jedina joj je koreografija Le Papillon (J. Offenbach), izveden 1860. u Parizu.
