Plisnier [plisn·jẹ'], Charles, belgijski pisac francuskoga izraza (Ghlin-les-Mons, 13. XII. 1896 – Bruxelles, 17. VII. 1952). Diplomirao pravo. U mladosti socijalist, potom komunist, iz KP isključen kao trockist. Bio je osnivač i urednik mnogobrojnih revija (Ferveur, Communisme, Prospections, L’Esprit du temps). Pisao je angažiranu poeziju (zbirke Plodnost pustinje – Fertilité du désert, 1933; Potop – Déluge, 1933; Sol zemlje – Sel de la terre, 1936), psihološke obiteljske romane u duhu tzv. romana-rijeke, s radnjom u provinciji i prodornim kritičkim analizama krupne buržoazije: Brakovi (Mariages, 1936), Ubojstva (Meurtres, 1939–40), trilogija Majke (Mères, 1946–49; dijelovi Moji voljeni – Mes bien-aimés, Nicole Arnaud, Vrlina nereda – Vertu du désordre) te novele skupljene u zbirkama Krivotvorene putovnice (Faux passeports, 1937), Uništena lica (Figures détruites, 1945).
