Perrin [pɛʀ'], Jean, francuski fizičar i kemičar (Lille, 30. IX. 1870 – New York, 17. IV. 1942). Otac Francisa Perrina. Doktorirao (1897) na École normale supérieure u Parizu, gdje se zaposlio (1898) i bio profesor fizikalne kemije (1910–40). Istraživao rendgensko i katodno zračenje. Prvi je nedvojbeno dokazao da katodno zračenje čini roj čestica negativnoga naboja (1895). Promatrao je taloženje koloidnih čestica u otopinama; proučavao Brownovo gibanje (1908) i tim je istraživanjem potvrdio atomsku građu tvari i potvrdio Einsteinovu teorijsku jednadžbu Brownowa gibanja (iz 1905). Procijenio je volumen atoma i molekula kao i njihov broj u zadanom volumenu tj. odredio je vrijednost Avogadrove konstante. Napisao je nekoliko udžbenika i znanstvenopopularnih djela iz fizike: Počela termodinamike (Les Principes: exposé de thermodynamique, 1901), Počela fizikalne kemije (Traité de chimie physique: les principes, 1903), Atomi (Les Atomes, 1913), Tvar i svjetlost (Matière et Lumière, 1919), Elementi fizike (Les Éléments de la physique, 1929), Znanstveno istraživanje (La Recherche scientifique, 1933), Zrnca tvari i svjetlosti (Grains de matière et de lumière, 1935), Na površini stvari (À la surface des choses, 1940–41), Znanost i nada (La Science et l’Espérance, 1948) i dr. Bio je član francuske Akademije znanosti od 1923. Za rad na dokazivanju diskontinuirane strukture tvari i za otkriće sedimentacijske ravnoteže dobio je 1926. Nobelovu nagradu za fiziku.