Mounin [mun'], Georges (pravo ime Louis Julien Leboucher), francuski jezikoslovac i semiotičar (Vieux-Rouen-sur-Bresle, Normandija, 20. VI. 1910 – Béziers, Hérault, 10. I. 1993). Učenik A. Martineta i jedan od najdosljednijih predstavnika funkcionalne lingvistike. Dao je produbljene analize književnih tekstova (Jeste li čitali Chara – Avez-vous lu Char?, 1946; Pjesništvo i društvo – Poésie et société, 1962), objavio značajne radove s područja talijanske književnosti i kulture (Danteov lirizam – Lyrisme de Dante, 1964), a njegove dvije doktorske teze (Teorijski problemi prevođenja – Les Problèmes théoriques de la traduction, 1963., i Stroj za prevođenje – La Machine à traduire, 1964) predstavile su ga kao glavnog teoretičara prevođenja. Za povijest lingvističkoga naučavanja bitne su njegove Povijest lingvistike: od početaka do XX. st. (Histoire de la linguistique: des origines au XXe siècle, 1967) i Lingvistika XX. stoljeća (La Linguistique du XXe siècle, 1972), kao i Rječnik lingvistike (Dictionnaire de la linguistique, 1974). Potvrdio se i kao pronicav semantičar i semiolog (Ključevi za semantiku – Clefs pour la sémantique, 1972; Uvod u semiologiju – Introduction à la sémiologie, 1970; Semiotička praksa – Semiotic Praxis, 1985; Lingvistika i filozofija – Linguistique et philosophie, 1975). Odgojio je mnoge francuske i inozemne lingviste.
