Marivaux [maʀivọ'], Pierre Carlet de Chamblain de, francuski dramatičar i romanopisac (Pariz, 4. II. 1688 – Pariz, 12. II. 1763). Iz aristokratske obitelji, studirao je pravo, ali se nakon drame Oprezni i pravični otac (Le Père prudent et équitable, ou Crispin l’heureux fourbe, 1709) posvetio književnosti. Postavši jedna od istaknutih osobnosti pariških salona, za časopis Nouveau Mercure pisao je društvena razmatranja (1717–19), potom je pokrenuo i uređivao časopis Le Spectateur français (1720–24). U nizu ljubavnih komedija pisanih dijelom pod utjecajem talijanske komedije dell’arte, npr. Ljubavno iznenađenje (La Surprise de l’amour, 1722), Dvostruka nevjera (La Double Inconstance, 1723), Igra ljubavi i slučaja (Le Jeu de l’amour et du hasard, 1730), Lažne ispovijesti (Les Fausses Confidences, 1737) razvio je sofisticiran stil (prozvan marivaudage) zasnovan na duhovitim igrama riječima. Pritom, iza galantnih i zabavnih salonskih epizoda i dotjerana izraza, istančano analizira odnos osjećajnosti i putenosti. Zapažene su mu i satire Otok robova (L’Île des esclaves, 1725) i Otok razuma (L’Île de la raison, 1727) u kojima se izruguje europskim društvenim običajima slično J. Swiftu. Njegov roman Marijanin život (La Vie de Marianne, 1731–41) glorifikacijom junakinjinih emocija i ženske intuicije najavljuje sentimentalizam, ali sadržava i realističke pojedinosti koje u većoj mjeri odlikuju roman Seljak skorojević (Le Paysan parvenu, 1734–35), o oportunističkome mladom seljaku, a u kojem razrađuje zaokupljenost problemom društvenog uspona.
