Durand [dyʀᾶ'], Gilbert, francuski filozof (Chambéry, 1. V. 1921 – Moye, 7. XII. 2012). U duhu G. Bachelarda, protiv formalizirane fenomenologije, njegov se rad bavi »velikim sveopćim fantazijama« i »novim antropološkim duhom«, na kojima utemeljuje opću znanost o simbolima u svojem glavnom djelu Antropološke strukture imaginarnoga (Les Structures anthropologiques de l’imaginaire, 1960). Imaginarno se očituje kroz trostruko načelo prekida, veze i analogije. Antropologija i stvaranje nerazdvojni su: slika ima dinamičku moć sintetiziranja suprotnosti kao i stvaralački jezik i priroda. Književnost i kultura negiraju mit o prozirnosti, jednoznačnosti, objektivnosti i reprezentativnosti jezika (Mitski dekor u »Parmskom kartuzijanskom samostanu« – Le Décor mythique de »La Chartreuse de Parme«, 1961; Znanost o čovjeku i tradicija – Science de l’homme et Tradition, 1975; Prugasta duša – L’Âme tigrée, 1980).
