štavila, tvari što služe za štavljenje sirove kože, koju prerađuju kemijskom reakcijom s kolagenima kao glavnim sastojcima kože. Pritom difundiraju u strukturni splet kolagenskih vlakanaca, vežu se na aktivne funkcijske skupine kolagena i pospješuju umreživanje peptidnih lanaca, čime koža postaje čvršća, trajnija, manje propusna za vodu, otpornija prema enzimima i hidrolizi, zadržava mekoću i elastičnost i poprima uporabna svojstva (→ koža). Štavila su većinom mineralna (anorganska), sintetska ili biljna. Mineralna (anorganska) štavila najviše se rabe jer daju najkvalitetniju kožu. To su soli (uglavnom sulfati) kroma, aluminija, cirkonija i titanija te alauni. Najvažnija su među njima kromova štavila, ponajprije bazični kromov(III) sulfat, Cr(OH)SO4, koji reagira sa slobodnim karboksilnim skupinama kolagena uz stvaranje kompleksnih spojeva i povezivanje kolagenskih makromolekula. Kromova štavila kao ekološki štetna nastoje se zamijeniti drugim mineralnim štavilima, napose aluminijskima, ili njihovom kombinacijom s drugim vrstama štavila. Danas se proizvode vrlo kvalitetna kromova štavila, koja se posebnim postupcima štavljenja gotovo potpuno iskorištavaju, pa je onečišćenje nakon štavljenja svedeno na minimum. Sintetska štavila (sintani) organski su spojevi koji se proizvode sulfoniranjem aromatskih ugljikovodika ili fenola te kondenzacijom sulfoniranih spojeva formaldehidom. Ta se štavila većinom rabe u kombinaciji s drugim vrstama štavila, katkada i kao pomoćna štavila ili kao štavila za naknadno štavljenje, dok u nekim postupcima za početno ili prethodno štavljenje služe aldehidi. Biljna štavila složene su smjese polifunkcionalnih fenolnih spojeva koji stvaraju vodikove veze među peptidnim lancima. To su vodeni ekstrakti dobiveni iz kore, lišća ili plodova nekih tropskih i suptropskih biljaka, npr. kebrača, sumaka, valoneje, kestena, hrasta, akacije i dr. Štavljenje tim štavilima je dugotrajno, pa su ona danas rijetka i male važnosti.
