Beaufret [bofʀε'], Jean, francuski filozof (Auzances, 22. V. 1907 – Pariz 7. VIII. 1982). Završio je École normale supérieure u Parizu nakon čega je kao srednjoškolski profesor predavao filozofiju. Bavio se filozofijom njemačkog idealizma i marksizmom, no najviše filozofijom egzistencije Martina Heideggera i Jean-Paula Sartrea te fenomenologijom Edmunda Husserla (eidetska metoda i problem intencionalnosti) te odnosom između egzistencijalizma i marksizma. Naglašeno tematizira pitanja o humanizmu, o kojem raspravlja s Heideggerom. Njihovu je suradnju iskoristio za razvoj francuskog egzistencijalizma koji će postupno sve više odstupati od Heideggerova učenja i razviti se u zasebnu inačicu filozofije egzistencije – egzistencijalizam. Glavna djela: Rođenje filozofije (La Naissance de la philosophie, 1968), Uvod u filozofije egzistencije (Introduction aux philosophies de l’existence, 1971), Grčka filozofija (Philosophie grecque, 1973), Pristup Heideggeru (Approche de Heidegger, 1974), Heideggerov put (Le Chemin de Heidegger, 1985), Moderna filozofija (Philosophie moderne, 1985).
