TRAŽI DALJE:
STRUKE:

teksturiranje

teksturiranje (prema tekstura), tehnološki postupak preoblikovanja glatke filamentne pređe u kovrčavu, stvaranjem trajnih deformacija niti u obliku kovrča, petlji i raznovrsne druge valovitosti. Najčešće se teksturiraju pređe od plastomernih (termoplastičnih) vlakana, jer se trajne kovrče u pravilu stvaraju kombinacijom toplinskog i mehaničkog djelovanja, tj. na povišenoj se temperaturi izazove plastična mehanička deformacija glatke filamentne pređe u željeni valoviti oblik, koji se potom naglim hlađenjem »zamrzne« i na kraju trajno stabilizira povišenom temperaturom (termofiksacija). Oblik teksturirane pređe ponajprije ovisi o tom kako se izaziva i provodi deformacija niti u kovrče. U primjeni je veći broj tehnoloških postupaka: uvijanje i odvijanje, povlačenje preko oštrice, pletenje, zbijanje u komori s mehaničkim dovođenjem niti, stvaranje kovrča puhanjem vrućega zraka. Takvim preoblikovanjima pređi se povećava voluminoznost i elastičnost, mekša je i ugodnija na opip, a proizvod načinjen od takve pređe termofiziološki je udoban (bolje zadržava zrak i toplinu), te mu se oblik tijekom uporabe ne deformira. Teksturirati se može i samo mehaničkim djelovanjem, bez dodatnoga zagrijavanja. Takav je postupak teksturiranja zračnim mlazom kod kojega se preoblikovanje glatke pređe u kovrčavu postiže djelovanjem stlačenoga zraka. Tako se dobiva teksturirana filamentna pređa po izgledu slična predenoj pređi od kratkih vlakana. Voluminozna je, a zbog izostanka termičke obradbe pri deformiranju niti nije suviše rastezljiva te se lakše prerađuje u plošne tekstilije postupcima tkanja i pletenja. Teksturirana pređa, kovrčavosti slične finoj merino vuni, može se dobiti i primjenom dvokomponentnih vlakana od polimera različitih toplinskih svojstava. U naknadnoj termičkoj obradbi pojedini polimeri u vlaknu različito se skupljaju, pa se javlja kovrčavost niti.

Citiranje:
teksturiranje. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2021. Pristupljeno 26. 1. 2022. <http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=60697>.