tagmemska analiza, u lingvistici, naziv za strukturalističku teoriju koju je razradio K. L. Pike. U osnovi je tagmemske analize razlikovanje tagmema, jezičnih jedinica koje imaju razlikovnu funkciju, od nebitnih ili »etičkih« (engl. etic) jedinica, ili »tagmi«, koje predstavljaju alotagme pojedinoga tagmema, približno onako kao što u klasičnoj strukturalističkoj lingvistici fonemi mogu imati različite alofone, a morfemi različite alomorfe. Tagmemi obuhvaćaju funkcionalni »prorez« (engl. slot) i skup određenih jedinica koje mogu popuniti taj prorez (te se jedinice nazivaju »ispunjivači«, engl. fillers). Tagmemskom su se analizom osobito često koristili lingvisti okupljeni oko Summer Institute of Linguistics, lingv. organizacije koja se posvetila opisu domorodačkih jezika u različitim dijelovima svijeta (Nova Gvineja, Amazonija, Australija), te su na osnovi tagmemske analize nastale mnoge gramatike »egzotičnih jezika«. U suvremenoj se lingvistici tagmemska analiza uglavnom više ne koristi, no utjecala je na mnoge škole američke i eur. funkcionalne lingvistike.
