Badiou [bad·ju'], Alain, francuski filozof i pisac (Rabat, Maroko, 17. I. 1937). Studirao je na École normale supérieure (1956–61), od 1969. predaje na Sveučilištu Pariz VIII, a od 1999. na École normale supérieure. Nakon studija aktivno se uključio u politička zbivanja, osobito oko dekolonijalizacije Alžira, te je sudjelovao u osnivanju Ujedinjene socijalističke partije (Parti socialiste unifié, akronim PSU). Za vrijeme studentskih pokreta u Parizu 1968., priključio se radikalno lijevomu, dijelom militantnomu pokretu, Savezu marksističko-lenjinističkih komunista Francuske (Union des communistes de France marxiste-léniniste – akronim UCFml). U filozofskom smislu, Badiou se formirao pod utjecajem Althusserova znanstvenoga marksizma i Lacanova psihoanalitičkoga pristupa. U svojim filozofskim razmatranjima polazi od pojmova subjekta, istine i slobode, koje primjenjuje u područjima politike, matematike, poezije i psihoanalize. »Kraj metafizike« promišlja na logičko-matematički način. U teoriji skupova vidio je mogući put za prevladavanje monističkoga poimanja istine. U duhu Heideggerova poimanja bitka kao događaja tvrdi da se bitak događa (odvija) kroz četiri oblika (poezija, matematika, psihoanaliza, politika), a u njima vidi i mjesta i uvjete u kojima se pojavljuje (egzistira) istina. Bitak je čista multiplicitnost (mnogoznačnost, koju može adekvatno formulirati samo matematika), koja se izražava strukturirana prema zakonu prezentacije. Za Badioua je važan pojam univerzalizma, pojmljiv u svjetlu odnosa univerzalne strukture bitka, te jedinstvenost događaja, koji ga predstavlja u određenoj situaciji. Baveći se subjektom, promišljao je način na koji životinja čovjek može u potpunosti postati subjekt: on to može samo tako da radikalno, preobrazujući situaciju u kojoj živi, stvara novu istinu. Glavna djela: Pojam modela (Le Concept de modèle, 1969), Može li se misliti politika? (Peut-on penser la politique?, 1985), Biće i događaj (L’Être et l’Événement, 1988), Manifest za filozofiju (Manifeste pour la philosophie, 1989), Broj i brojevi (Le Nombre et les nombres, 1990), Uvjeti (Conditions, 1992), Sveti Pavao: utemeljenje univerzalizma (Saint Paul: la fondation de l’universalisme, 1997), Sažetak metapolitike (Abrégé de métapolitique, 1998), Kratka rasprava o prolaznoj ontologiji (Court traité d’ontologie transitoire, 1998), Stoljeće (Le Siècle, 2005), Logike svjetova (Logiques des mondes, 2006), Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, 2009), Wittgeinstenova antifilozofija (L’Antiphilisophie de Wittgeinstein, 2009), Zagonetni odnos između politike i filozofije (La Relation énigmatique entre politique et philosophie, 2011), Platonova Država (La République de Platon, 2012).
