Rudnicki [rudn’i'ck’i], Adolf, poljski književnik (Varšava, 19. II. 1912 – Varšava, 14. XI. 1990). Završio trgovačku školu i radio kao bankovni službenik. Bio je član Židovskoga nacionalnoga komiteta u Lavovu (1940–41), vojnik Zemaljske armije, sudionik Varšavskoga ustanka. Nakon rata živio u Łodźu i Varšavi; član redakcije časopisa Kuźnica. Debitirao je psihološkim dokumentarističkim romanima Štakori (Szczury, 1932) i Nevoljena (Niekochana, 1937). U razdoblju od novelističkoga ciklusa Epoha peći (Epoka pieców, integralno izdanje pod naslovom Živo i mrtvo more – Żywe i martwe morze, 1952) do fragmentarističke proze Krakovsko predgrađe puno delicija (Krakowskie Przedmieście pełne deserów, 1986) pisao glavninom o holokaustu u II. svjetskom ratu.
