Reverdy [ʀəvεʀdi'], Pierre, francuski pjesnik (Narbonne, 13. IX. 1889 – Solesmes, 17. VI. 1960). Njegove rane zbirke poezije Ovalni prozorčić (La Lucarne ovale, 1916), Crijep od škriljevca (Les Ardoises du toit, 1918), Prerušeni džokeji (Les Jockeys camouflés, 1918), Zaspala gitara (La Guitare endormie, 1919), Užad za vješanje (Cravates de chanvre, 1922), Krhotine neba (Les Épaves du ciel, 1924) nastale su u duhu kubizma, dok spajanjem disparatnih slika korespondiraju i s nadrealizmom, od kojega se Reverdy razlikuje zagovaranjem pjesničke discipline. Od 1926. živio u benediktinskom samostanu gdje je pisao lucidne maksime i poeziju prožetu mističnim vizijama, trajno zaokupljen temom egzistencijalne tjeskobe: Rukavica od konjske grive (Le Gant de crin, 1927), Bijelo kamenje (Pierres blanches, 1930), Pjesan mrtvih (Le Chant des morts, 1948), Knjiga pokraj mene (Le Livre de mon bord, 1948), Sloboda morâ (La Liberté des mers, 1959). Mnoga su izdanja njegovih knjiga popraćena ilustracijama G. Braquea, P. Picassa, H. Matissea, J. Grisa.
