Le Clézio [ləklezjọ'], Jean-Marie Gustave, francuski pisac (Nica, 13. IV. 1940). Studirao književnost, pozornost je privukao romanom Zapisnik (Le Procès-verbal, 1963), uspoređivanim s ranim djelima J.-P. Sartrea i A. Camusa. U sljedećim romanima Potop (Le Déluge, 1966), Rat (La Guerre, 1970) i Divovi (Les Géants, 1973) tematizira frustracije i osjećaj otuđenja modernoga čovjeka. Dok se ta djela odlikuju efektima očuđenja, detaljiziranim opisima te eksperimentiranjem s kronologijom i likovima, s povećanim zanimanjem za mit i magiju, stil mu postaje smireniji, npr. u romanu Pustinja (Désert, 1980), u kojem osuđuje zapadnjački pragmatizam, suprotstavljajući mu pustinju kao metaforu izgubljene mitske dimenzije. Čežnja za dalekim i onostranim prostorima (često autobiografskog poticaja) očituje se u romanima Tragač za zlatom (Le Chercheur d’or, 1985), Onitsha (1991) te Zlatna ribica (Poisson d’or, 1997), svi s likovima u potrazi za identitetom, kao i u putopisu Putovanje na otok Rodrigues (Voyage à Rodrigues, 1986). Ostala značajnija djela: Groznica (La Fièvre, 1965), Terra amata (1967), Onostrana putovanja (Voyages de l’autre côté, 1975) i Meksički san (Le Rêve mexicain, 1988). Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2008.
